Moj dnevnik

Pisala sam pre mesec dana, i kako nemam iskustva izbrisao mi se članak.  A možda je i bolje..bila sam depresivna malo.

Nije da nisam i dalje, ali se trudim da ne razmišljam o takvim stvarima. Mada je tad bila skroz druga stvar nego sad. To sam prevazišla, recimo. Sad je malo ozbiljnije, ali se nadam da ću to prevazići. SAMA. U tome je i najveći problem, ja mislim, jer sve rešavam sama, iako nisam sama, da li što mislim da me niko ne razume, tj. ne bi razumeo ili ne želim nikoga da opterećujem, ne znam, ali, eto, borim se sama. Mada mislim da smo mi uglavnom sami u svojim mukama.. 

Elem...napredak..zašto? Nemam nikakva interesovanja, ništa me ne privlači, osim eto možda pisanje i čitanje. Muzika je nešto bez čega ne mogu-ali nemam ni glas ni stas, tako da ostajem na slušanju iste. Završila sam fakultet koji ne volim, radim posao koji ne volim (i to još nije ni u struci) i zaglavila sam. Kao i mnogi pretpostavljam- posao, deca, kućne obaveze kojih ima milion. I tu mene nema nigde.. Želim više,a ne znam šta ni odakle bih počela. Imam takav posao da imam slobodnog vremena u toku dana, a radim pri tom na kompjuteru i mogla bih da radim neki dodatni posao, ali nemam ideje, tj. ne znam odakle da počnem. Blog mi se činio kao najbolje rešenje za sad. Pišem pa ćemo videti dokle će me odvesti. Volela bih i knjigu možda da napišem, ali nisam pisala toliko dugo da ne bih znala odakle ni da počnem. Mada, razmišljam, samo treba krenuti pa će teći..valjda. Evo i ovo poteče čas. Pišem, dakle sama sebi za sad.